Kompletan oftalmološki pregled

Oftalmololški pregled obavlja očni lekar – oftalmolog. To je lekar specijalista koji se bavi dijagnostikom, lečenjem i zdravljem naših očiju, prepisivanjem lekova I terapije za različite bolesti oka,(infekcije I alergije), kao i određivanjem dioptrije – naočare ili kontaktna sočiva.

Kompletan oftalmološki pregled se sastoji od pregleda prednjeg segmenta oka (očnih kapaka, konjunktive, rožnjače, prednje komore i sočiva), pregleda očnog dna uz širenje zenica, proveru vidne oštrine, određivanje dioptrije (za blizinu, daljinu, srednju distancu) I obaveznog merenja očnog pritiska.

Prva poseta oftalmologu savetuje se kod dece sa napunjene 3 godine (ukoliko pre toga nema nikakvih problema ili potreba za ranijom posetom). Roditelji su najčešće uplašeni kada je prvi pregled u pitanju, međutim, za tim nema potrebe jer se pregled obavlja kroz igru, potpuno je bezbolan I za decu često zanimljiv.

Odrasli bi takođe trebali redovno da kontrolišu svoj vid, radi ranih detekcija mogućih oboljenja koja se razvijaju sa godinama.

Određivanje dioptrije

Oftalmološki pregled uvek počinje razgovorom, gde pacijent iznosi svoj razlog dolaska, pa se nakon toga pristupa objektivnom određivanju dioptrije. Vrši se kompjutersko određivanje dioptrije na refraktometru, a nakon toga se čitanjem sa optotipa vrši subjektivno određivanje dioptrije. Pacijent udobno sedi 6 metara udaljen od optotipa i tada se svako oko testira pojedinačno pa tek onda binokularno. Uvek treba testirati prvo oko slabije vidne oštrine, odnosno ako pacijent ne navodi smanjenje vidne oštrine, testirati desno oko prvo. Pri tome se koristi probni ram, u koji se umeću stakla odgovarajuće dioptrije.

Kod mlađih osoba postoji česta potreba za širenjem zenica kako bi se potvrdila ili otkrila nova dioptrija.

Da li je potrebno širenje zenica ?

Na taj način sprečava se akomodacija očnih mišića, odnosno tada se očni mišići opuste i određuje se prava dioptrija. Ukapavanje kapi se vrši u toku samog pregleda i traje oko 45 min. Par sati nakon obavljenog pregleda, vid za blizinu postaje mutan, ali se posle 3-4 sata sve vraća u prvobitno stanje.

U drugim slučajevima širenje zenica se vrši kada postoje sumnje na promene na očnom dnu koje mogu ukazivati na različita oboljenja (dijabetes, hipertenzija i drugih internističnih oboljenja ).

Pregled prednjeg segmenta oka

Uključuje sagledavanje aktivne i pasivne pokretljivosti očnih kapaka, sagledavanje ivica i da li naležu na očnu jabučicu, pregled kože na očnim kapcima, sagledavanje konjunktive (da li je providna, sjajna i normalne veličine), provera suznog filma, pregled rožnjače, da li u prednjoj komori nema patološkog sadržaja, provera da li zenice reaguju na svetlost i da li su centralno postavljene i da li je sočivo unutar oka postavljeno na mesto.

Kada se utvrdi stanje prednjeg segmenta oka, ukoliko nema patoloških promena ili pristupa se pregledu zadnjeg segmenta.

Pregled zadnjeg segmenta oka

Sagledavanje krvnih sudova oka je izuzetno bitno kod sistemskih bolesti (hipertenzija, dijabetes…) , na taj način se prati i čuva zdravlje oka. Redovnim pregledom očnog dna mogu se na vreme prepoznati promene koje ukazuju na neko oštećenje i slično.

Ukoliko na samom pregledu oftalmolog posumnja na neku promenu, pristupa se širenju zenica kako bi imao kompletnu sliku i nalaz. Nakon toga, ukoliko je potrebno oftalmolog upućuje na dalju dijagnostiku i lečenje.

Merenje očnog pritiska

Povišen očni pritisak (IOP – intraokularni pritisak) predstavlja faktor rizika za razvoj primarnog glaukoma otvorenog ugla (teškog oboljenja oka koje dovodi do slepila ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme i ne leči pravilno).

U manjem procentu postoje osobe sa povišenim vrednostima IOP-a a da nemaju oštećenja (okularna hipertenzija) ili sa druge strane oni koji imaju potpuno normalne vrednosti, a oštećenja su evidentna (normotenzivni glaukom).

Kod zdravih odraslih osoba, intraokularni pritisak se kreće u granicama od 10-21mmHg uz dnevne varijacije.



Tonometrija je tehnika koja se koristi za merenje očnog pritiska i koja predstavlja suštinski deo kompletnog oftalmološkog pregleda i procene rizika za razvoj glaukoma. Ovom metodom se na indirektan način mere vrednosti.



Najčešće korišćene metode merenja u savremenoj oftalmologiji:

1. Goldmann-ova aplanaciona tonometrija (GAT) je zlatni standard za procenu IOP-a. Postoji čitav niz drugih metoda od kojih je načešće u upotrebi

2. Pneumotonometrija (Air puff) - koristi vazdušni pritisak pa nema direktnog kontakta aparata sa prednjom površinom oka. Koristi se za skrining, a Evropsko društvo za glaukom ukazuje da je ovaj uređaj koristan kod očiju sa ožiljkom, edematoznom ili nepravilnom rožnjačom.

Merenje IOP-a Goldmann-ovim aplanacionim tonometrom:

Ako uzmemo u obzir da glaukom predstavlja drugi uzrok slepila u svetu i da 9 miliona ljudi u Evropi boluje od ove bolesti jako je važan skrining koji podrazumeva redovne godišnje oftalmološke preglede naročito za populaciju nakon 40. godine života i kod osoba sa porodičnim opterećenjem.

Postoje različita očna oboljenja poput glaukoma, degeneracije žute mrlje, povreda I slično I tada je za pregled često neophodna dodatna dijagnostika, kao I specifična terapija I stalno praćenje kako bolest ne bi uznapredovala.